српски / english

У праисторијско време, према материјалним остацима добијеним ископавањима, Фрушка гора је била углавном насељена на приобаљу Дунава. У планински масив обрастао шумом човек је залазио само ради лова или тражења привременог склоништа за време опасности. Праисторијски локалитети, који обележавају и прва насељавања човека на овом подручју и карактеришу две миграционе струје, које су се овде сусреле, припадају керешкој и старчевачкој култури (за старији неолит), винчанској култури (за млађи неолит) и металном добу.

У античком периоду, за време старих Римљана, Фрушка гора се називала алма Монс - плодно брдо, што указује да је и у том добу била обрасла шумом и настањена са разноврсном дивљачи.

Овај период историје карактеришу борбе Римљана са Варварима, утврђења, путеви, пристаништа, некрополе и сви облици ратничког живљења, па све до велелепног Сирмијума (Сремска Митровица) - једне од четири римске престонице у III веку. Остаци овог периода налазе се, првенствено, у заштитној зони Националног парка, мада их има (или се очекују да ће бити пронађени) и у шумској зони, где су се људи у античком периоду бавили рударством.

Трагови стабилизације римске империје налазе се, између осталог, и у остацима важног римског пута од Земуна преко Нових Бановаца (Burgunac), Сурдука (Rittium), Сланкамена (Acumicum) и Баноштра (Malata Bononia), који десном обалом Дунава води до најсевернијих граница Паноније.

Овај део Панонске низије био је током читаве историје позорница бурних историјских догађаја који су често доводили до нестанка старе и појаве сасвим нове популације људи. Борбе око римских северних граница, пад Сирмијума, надирање Авара и Словена и њихове борбе са Византијом представљају улазак у средњи век, а борбе Авара са Францима (791-796) уводе панонску равницу у сферу експанзије Западног царства. У то доба се учвршћује црквена организација и Срем добија епископију, а затим у XIII веку бискупију. У Баноштру се крајем XII века оснива бенедиктански манастир. Турски упади у Срем од 1390. и 1392. најављују ново немирно поглавље историје.

После дефинитивног уласка у ова подручја Турци су своју власт организовали углавном по градовима, који су као центри власти добијали турски карактер. Тако је Сремска Митровица била највеће муслиманско насеље у Срему. После победе Евгенија Савојског над Турцима код Сенте 1697. године, односно закључења Карловачког мира 1699. године јужни градови и даље остају под Турцима, а живаљ из њих се сели у хришћанску Угарску и, задржавајући се на падинама Фрушке горе, насељава прњаворе подигнутих или обновљених манастира. Турци у Срему остају до краја XVII и почетка XVIII века, када се успоставља аустријска власт.

Од почетка средњег века у ове крајеве надиру многи народи остављајући за собом трагове својих цивилизација. Период који почиње распадом римске а завршава се распадом турске империје, на подручју Фрушке горе остављао је и уништавао материјалне трагове присуства Келта, Авара, Хуна, Словена, настанка хришћанства, подизања богомоља, али и формирања утврђења, градова, великих феудалних добара, војне границе и боравка освајача.

Из овог периода до данашњих дана сачувано је сразмерно највише споменика како сакралне, тако и профане (војне и цивилне) архитектуре и они се налазе делом у насељима а делом на ваннасељској територији на читавом подручју Фрушке горе.

Од профаних - јавних објеката значајни су стамбени објекти у насељима, односно читаве насељске целине, као сто су: Сремски Карловци, Петроварадин, Ириг и др, а од сакралних објеката најзначајнији су манастири са својим манастирским црквама и стамбено - производним комплексима. У време када су оснивани, манастири су представљали значајне духовне али и привредне центре. Њихова организациона повезаност (метоси, филијале) и њихови поседи (прњавори) земље и људство, давали су им знатну економску снагу и утицај. Подигнути су углавном у периоду до XVIII века, тако да данашњи комплекси и цркве у њима имају мало (или нимало) од првобитне архитектуре, али су првобитне организације комплекса знатно сачуване.

Њихов значај за историју и културу је велики, јер се не ограничава само на верске побуде из којих су настали, већ се проширује и на културне и економске везе које су ти објекти у средњем веку имали. Сем манастирских, постојале су и цркве у насељима. Њима се или изгубио траг или су касније радикално реконструисане.

Фрушка гора је у средњем веку представљала стратешки важан простор, а утврђења, која су на њој и у њеном подножју подизана, контролисала су и бранила широке потезе значајне за економику и политику свих оних који су је почетком средњег века имали у свом поседу, као и оних који су на те просторе претендовали.

Нешто боље сачувана утврђења, истина новијег датума (иако са стрмим темељима) су Илок и Петроварадин. Први је представљао утврђену тачку на крајњим западним обронцима Фрушке горе, а други важан стратешки положај на природно брањеном месту, усамљене, издигнуте стене која задире у Дунав.

У новијем периоду од 1941. до 1945. године читаво подручје Фрушке горе представља поприште борби, склоништа и збегова. Сведоци о догађањима у овом периоду су бројна спомен - обележја од којих је најзначајнији споменик на Иришком венцу.

 

Button Text

O nama

 

Delatnosti

 

 

Историја

Манастири

Turizam

 

Mapa Fruške gore

 

Galerija

 

Kontakt

 

Linkovi

 

 

Informator o radu

Dokumenti

 

Javne nabavke