Географија Фрушке горе
Фрушка гора се налази између 45° 0’ и 45° 15’ северне географске ширине и између 16° 37’ и 18° 01’ источне географске дужине. Фрушка гора налази се у јужном делу Панонске низије између реке Дунав на северу и реке Саве на југу и представља геоморфолошку целину која везује славонске планине на северозападу са шумадијским планинама на југоистоку.
Рељеф
У орографском смислу спада у ред ниских планина с највећим врхом Црвени Чот од 539 м, који једва прелази формални географски услов да буде уврштена у ниска планинска подручја. Доминира рељефом Срема и Војводине, елипсастог је облика са дужом осом правца пружања исток-запад, дужине око 80 км и ширином око 15 км.
У морфолошком смислу могу се издвојити 2 рељефне целине: фрушкогорски планински масив и околна лесна зараван.
На истоку и северу ограничена је алувијалном равни реке Дунав, а на југу и западу уоквирена Сремском лесном заравни.
Најпознатији врхови су: Црвени чот, Иришки Венац, Змајевац, Краљеве столице, Црни чот, Стражилово, стене Орловац.
Национални парк Фрушка гора
Геолошки развој Фрушке горе кроз време
Ретка су подручја која имају овако богат геолошки диверзитет као што је Фрушка гора. Њеном геолошком богатству допринео је процес сучељавања различитих тектонских јединица. Фрушка гора представља хорстовску форму која се постепено уздиже за разлику од већине околних тектонских блокова који милионима година тону и временом се прекривају млађим седиментима.
Фрушка гора је током своје дуге геолошке прошлости пролазила кроз различите динамичке процесе праћене вулканском активношћу.
Разноврсна геолошка истраживаља указују да ова планина представља ризницу записа о планети Земљи. На основу њих реконструисан је ток природних промена на овом простору од пре око 500 милиона године.
Палеозоик (570–243 мил. година)
Најстарије стене Фрушке горе припадају палеозоику и јављају се у централном делу фрушкогорског масива. То су метаморфити – шкриљасте стене без фосила, настале под високим притиском и температуром.
Мезозоик (245–65 мил. година)
Тријас (225–195 мил. година) – Започиње формирање океана Тетис. У плитким морима настају кречњачке стене, док се на копну таложе конгломерати, пешчари и доломити. На Фрушкој гори из овог периода има веома мало стена.
Јура (195–130 мил. година) – Свет диносауруса, али без већег геолошког трага на Фрушкој гори. Појављују се филити, агрилошист и кречњаци.
Креда (130–120 мил. година) – Затварање Тетиског океана и формирање нових острва. Таложе се флиши, лапорци, вулканске стене. Живот у морима и на копну буја, појављују се прве цветнице.
Кенозоик (65 мил. година – данас)
Миоцен (23–5.5 мил. година) – Формирање Панонске низије. Клима влажна, а на Фрушкој гори се јављају наслаге мрког угља.
Плиоцен (5.5–2.6 мил. година) – Панонско море се постепено повлачи. Наслаге лапораца, глинаца и кречњака обилују фосилима. Формирају се слатководна језера са седиментима богатим флором и фауном.
Квартар (последњих 2.6 мил. година) – Ледено доба. Северни ветрови наносе прашину (лес), а по околини лутају мамути и друге хладнољубиве животиње.
Вулканизам и геодинамика Фрушке горе
Фрушка гора носи трагове више фаза вулканске активности које су се одиграле током:
Креде
Палеогена
Доњег и средњег миоцена
Најупечатљивији доказ вулканизма су наслаге туфова (вулкански пепео) и ефузивне стене настале изливањем лаве. Око Врдника се могу наћи стене које указују на подводне вулканске ерупције, што говори о бурној геолошкој прошлости овог подручја.
Купи карту
Купи карту и крени у авантуру!
Спремни за незаборавно искуство у природи? Фрушка гора вас чека са својим прелепим видиковцима, стазама за истраживање и богатом историјом.
