Занимљиви локалитети
На овој страници можете видети неке од занимљивих места на Фрушкој гори које можете укључити у план вашег обиласка Парка.
Бели мајдан
Пећина Бели Мајдан, позната је и као Раковачка пећина, односно као стари каменолом. Настала је ископавањем камена, каолинског гранита у давним временима највероватније за потребе оближњег манастира Раковац. Камен је најчешће коришћен за израду надгробних споменика и темеља за кућу. Руднички коп је затворен тридесетих година 20. века.
Простором доминира дворана висока око четири метра, а свод држе камени стубови. Улаз је широк неколико десетина метара и исто толико се простире у дубину. Постоје и степенице исклесане у камену, тако да се могу обићи све одаје у унутрашњости.
До пећине се долази тако што се из правца Беочина после манастира Раковац скрене на први пољски пут лево, и после стотинак метара десно.
Постоји пут који води изнад свода дворане одакле се пружа упечатљив поглед на Фрушкогорје.
(фотографије: Ненад Недомачки)
Врдничка кула
Врдничка кула се налази недалеко од насеља Врдник и представља део некадашњег утврђења града Врдника. Данас је то споменик културе од великог значаја и под заштитом је државе.
Само ово утврђење се први пут у историјским изворима помиње 1315. године. Од некада, предпостављамо велелепог утврђења, остала је кула и део бедема. Истраживањима овог локалитета пронађени су предмети из римског периода што указује да је пре подизања утврђена на том месту првобитно здање било много старије.
Приликом истраживања самог локалитета, откривени су предмети из доба римске тетрархије и цара Проба (276—282) који је управљао делом Римског царства из Сирмијума, што указује да је првобитно утврђење на овом месту подигнуто још у његово доба као осматрачница или предстража самом Сирмијуму.
Утврђени град Врдник имао је издужену полукружну основу са улазном капијом на источном делу бедема. Поред капије налазила се улазна кула, изнутра правоугаоне, а споља заобљене основе.
Утврђењем још увек доминира снажна бранич-кула, такође издужене полукружне основе. Откопавањима, која су пре Другог светског рата вршена испред улазне куле, откривени су зидови који су опасивали подграђе.
Кад се попнете на врх куле имате диван поглед ка Етно селу Врдничка кула и поглед на фрушкогорске шуме које се пружају у недоглед.
(фотографије: Ненад Недомачки)
Тврђава Градац
У средишњем делу Фрушке горе, недалеко од Црвеног чота, налази се скривени бисер, остаци римске тврђаве из I века нове ере. Сам назив тврђаве је археолозима непознат те је у науку ушла под називом Градац према оближњем врху. Тврђава је скривена у густој шуми и налази се на слепом краку гребена Градац што у много чему отежава њено налажење. Не помаже ни то што је једини прилаз утврди не маркирана стаза дуж које се, према речима планинара, преко лета расхлађују дивље свиње, понекад и у самим рушевинама.
Од ње је сада остало само археолошко налазиште, преградни зид, остаци темеља и делови грађевина са неколико ровова који су опасивали тврђаву са севера и југа.Градацје у своје време био седиште мешаног коњаничко-пешадијског гарнизона који је имао задатак да обезбеђује стари римски друм Бононија (Баноштор) – Сирмијум (С.Митровица). Према археолошким налазима тврђава је била ширине око 20 метара а дужине око 80 метара са придодатим шанчевима.
Својим доминантним положајем на гребену је гарнизон могао да осматра царски друм и интервенише по потреби и служи као подршка много познатијем Римском Подунавском Лимесу. Према другој школи мишљења, утврда је представљала станицу на царском друму где су се могли заменити уморни коњи за свеже мада ни мешовита, услужно – борбена намена није искључена. Сада је Градац романтична рушевина са свега неколико надземних елемената и бројним рушевним елеменатима који су оставили свој траг на околни рељеф.
екст: Момчило Даљев
Фото: Маја Богичевић
Шуљамачка главица
На јужним обронцима Фрушке горе, недалеко од Гргуреваца, се угнездило село Шуљам. Само село је никло у близини средњевековног манастира Шуљам који је разорен у турбулентним епохама и турским походима. Међутим, историја села сеже много даље. У античком добу у близини садашњег насеља се налазила римска насеобина. Не зна се прецизна локација али је оно највероватније било лоцирано на брду под називом Шуљамска главица. Округласто брдо, северно од села, доминантног положаја у односу на околину.
На Главици се сада налази прелепа храстова шума али и неколико темеља грађевина које су потпуно прекривене земљом и маховином. Назиру се само обриси темеља некадашњих грађевина. Да ли римског порекла или нешто каснијег тек ту су, чекају можда неко срећније доба и почетак ископавања. Према легенди, римски император Проб је баш на овом месту засадио прву винову лозу на Фрушкој гори. Неколико локалних топонима говори о присуству Римљана а један од њих је и Римско врело за које се причало да су се у њему могли проначи келтски новчићи.
Поред врела у непосредној близини Главице се налази и неколико површинских копова камена који су могли бити извор сировине за изградњу насеобине. Ко познаје модус операнди Римљана зна да су они били практичан народ и да су, кад год је то било могуће, користили локалне сировине за грађевинске радове. Тек, следећи пут кад вам поглед падне на прелепо брдо округластог облика, застаните и осмотрите, некада су баш тим путем марширале царске легије а зов трубе из насеља најављивао починак и оброк.
Текст и фото: Момчило Даљев
Самостан Домбо
На брду Белегир, у Новом Раковцу, одмах насупрот основне школе налазе се остаци утврђеног самостана Домбо. Самостан је све до седамдесетих година XX века био скривен под земљом а светлост дана је угледао захваљујући упорном истраживачком раду археолога Шандора Нађа. Оно што чини занимљивим овај локалитет је његова следљивост (континуитет) кроз историју. Читаве цивилизације су оставиле свој траг на њему. Археолози су пронашли трагове Келтског насеља на чијим темељима је изграђено Римско.
На рушевинама Римског је изграђено средњевековно. Сви стилови градње су видљиви на зидинама Домба. Базилична градња Византијског стила са олтаром окренутим ка истоку, Романични стил са криптом који је заменио Грчки, Готски стил са каменом пластиком који је заменио Романички да би се самостан, због опасности од Турака, напокон преобразио у тврђаву. Тврђава је, неким од мировних споразумима са Турцима, била уништена у XVIII веку да би светлост дана поново угледала у XX веку.
Први помен у шестом веку а њени остаци и даље постоје. Забележени су и пратећи објекти у околини са остацима цркве, кућа и римских бедема. Забележени су и топоними који указују на присуство Франака. Већину пронађених артефаката заинтересовани могу да виде изложене у Музеју Војводине.
Скоро миленијум ипо забележене историје и још ко зна колико пре тога. Доказ континуиране насељености ових крајева. Зидине су сада доступне посетиоцима и ако веома мали број новосађана уопште и зна какав бисер се угнездио на северном обронку Франачке планине.
Текст: Момчило Даљев
Фото: Селма Симићи, Теа Богичевић
Погледајте и: