Биљке

Флора

Флора Фрушке горе је веома разнолика и специфична. На простору уже зоне Националног парка расте око 1000 врста биљака, а њихов укупан број, заједно са биљкама на простору заштитне зоне, прелази цифру од 1500 врста. Овако великом разноврсношћу Фрушка гора може да се пореди са много већим и вишим планинама у Србији.

Папратњаче (Pteridophyta) су заступљене са 15 родова (Anthyrium, Asplenium, Cheilanthes, Cystopteris, Dryopteris, Gymnocarpium и др). До сада је укупно забележено 32 представника ове групе биљака, од којих се 6 налазе на листи природних реткости Србије. Највећи родови суEquisetum (6 врста) и Asplenium (7 врста), а најчешће врсте на простору Националног парка су Dryopteris filix-mas, Polystichum aculeatum и Asplenium adianthum-nigrum.

Голосеменице (Gymnospermae) су на Фрушкој гори присутне са само једном аутохтоном четинарском врстом - Juniperus communis (клека), која улази у састав већег броја шумских заједница. Међутим, као појединачна стабла или мањи шумски комплекси на Фрушкој гори су сађени и многи други четинари, као што су црни и бели бор, смрека, ариш, тиса, туја и др.

Скривеносеменице (Angiospermae) су најбројније биљке на Фрушкој гори које чине више од 90% њене укупне флоре. Међу дикотилама, фамилије са највећим бројем врста на Фрушкој гори су: Ranunculaceae, Apiaceae, Scrophulariaceae, Lamiaceae, Rosaceae, Fabaceae i Asteraceae, а од монокотила: Liliaceae, Orchidaceae и Poaceae. Од укупног броја до сада забележених скривеносеменица на Фрушкој гори, 36 дикотила и 27 монокотила у Србији су застићене као природне реткости.

Фрушка гора је позната по присуству великог броја (око 700) лековитих биљакa. Већи део њих су аутохтоне, "дивље" врсте, а мањи део су алохтоне, гајене биљкe.

Вегетација

Према биогеографској подели територије Србије, Фрушка гора припада средњоевропском региону, а у оквиру њега средњоевропско балканско-илирском подрегиону, односно панонској провинцији. Фрушка гора је у целини шумско подручје, међутим од некадашњих 130000 ха површине под шумом данас је остало само 23000 ha.

Човек је у прошлости искрчио велики део шума на Фрушкој гори, тако да се на овим, потенцијално шумским површинама, данас углавном налазе ливаде, утрине, њиве, виногради и воћњаци, а преостале шуме углавном се налазе на вишим и нагнутим положајима са израженим ерозионим процесима, и већим делом су обухваћене границама националног парка.

Шумске заједнице су мешовитог или чистог састава. Монодоминантне шуме граде китњак, буква и понегде липа или граб, док у грађи дводоминантних шума најчешће улазе липа и буква, а ређе граб и китњак. Чисте букове, као и чисте грабове шуме ретке су. Климарегионални тип шуме на Фрушкој гори је шума китњака и граба са костриком Aculeato-Querco-Carpinetum из свезе Carpinion betuli illyrico-moesiacum, која стога заузима и највеће површине. Поред ње у вегетацији листопадних шума (Querco - Fagetea) значајно место имају и заједнице букве и липе - Tilio-Fagetum submontanum из свезе Fagion moesiacae.

У климазоналном погледу вегетација Фрушке горе припада шумостепи (Aceri tatarici - Quercion). Степска вегетација Фрушке горе класе Фестуцо - Брометеа представљена је специфичним флористички богатим заједницама из свезе Festucion rupicolae. Овај тип вегетације на Фрушкој гори у односу на типичне степе има мезофилнији карактер и више шумостепско обележје.

Услед вековног негативног антропогеног утицаја данас су површине под степама сведене на минимум и фрагментарно су очуване углавном на ободу планине.

Ливадска вегетација класе Molinio - Arrhenatheretea присутна је са више заједница различитих редова и свеза од којих значајније место имају долинске мезофилне ливаде свезе Arrhenatherion elatioris и ливаде из свезе Agropyro - Rumicion crispi, док су мочварне ливаде свезе Deschampsion caespitosae изразито ограниченог ареала. Све ливадске заједнице су секундарног порекла и настале су након крчења шума.

Мочварна и барска вегетација свеза Phragmition communis, Glycerio - Sparganion i Caricion gracilis, као и хигрофилне шуме свеза Salicion cinereae и Salicion albae налазе се углавном на нижим надморским висинама уз Дунав и веће потоке. Субмерзна и емерзна вегетација слатких вода (из свезе Potamion eurosibiricum), као и вегетација пливајућих цветница (из свезе Lemnion minoris), забележене су само у петроварадинском риту.