Географија и геологија

Фрушка гора се налази између 45° 0’ и 45° 15’ северне географске ширине и између 16° 37’ и 18° 01’ источне географске дужине. Фрушка гора налази се у јужном делу Панонске низије између реке Дунав на северу и реке Саве на југу и представља геоморфолошку целину која везује славонске планине на северозападу са шумадијским планинама на југоистоку.

РЕЉЕФ

У орографском смислу спада у ред ниских планина с највећим врхом Црвени Чот од 539 м, који једва прелази  формални географски услов да буде уврштена у ниска планинска подручја. Доминира рељефом Срема и Војводине, елипсастог је облика са дужом осом правца пружања исток-запад, дужине око 80 км и ширином око 15 км.

У морфолошком смислу могу се издвојити 2 рељефне целине: фрушкогорски планински масив и околна лесна зараван.

На истоку и северу ограничена је алувијалном равни реке  Дунав, а на југу и западу уоквирена Сремском лесном заравни. 

Најпознатији врхови су: Црвени чот, Иришки Венац, Змајевац, Краљеве столице, Црни чот,  Стражилово, стене Орловац.

ГЕОЛОГИЈА

Ретка су подручја која имају овако богат геолошки диверзитет као што је Фрушка гора. Њеном геолошком богатству допринео је процес сучељавања различитих тектонских јединица. Фрушка гора представља хорстовску форму која се постепено уздиже за разлику од већине околних тектонских блокова који милионима година тону и временом се прекривају млађим седиментима.

Фрушка гора је током своје дуге геолошке прошлости пролазила кроз различите динамичке процесе праћене вулканском активношћу.

Разноврсна геолошка истраживаља указују да ова планина представља ризницу записа о планети Земљи. На основу њих реконструисан је ток природних промена на овом простору од пре око 500 милиона године.

Палеозоик  (570-243 милион година)

Најстарије стене су  метаморфити које се јављају на површинама централног дела фрушкогорског масива.То су различите шкриљасте творевине у којима нема фосила.

Мезозоик (245-65 милион година)

Тријас  (225-195 милиона  година)

За време тријаса, између Афричке и Палеоевропске плоче почиње формирање великог мезозојског океана Тетиса. Ширење океана трајало је око 100 милиона година. Океанско дно у почетку плитко, временом се расуђује и његовом диференцијацијом стварају се дубоки океански трогови и појасеви. У плитком мору таложењем скелета и љуштурица угинулих организама попут корала и алги који са кречњачким муљем и песком на морском дну стварају кречњачке стене. Приликом повлачења мора у малим дубинама таложењем речног муља, песка и шљунка настају стене попут конгломерата, пешчара, глинаца и доломита.

У овом периоду исталожиле су се занемарњиве масе стена које налазимо на Фрушкој гори.

Јура (195 -130 милиона година)

Ово раздобље у геолошкој историји Земље оставило је најупечатљивије доказе о животињском свету тог времена – диносауруси.  Међутим оно на Фрушкој гори оставило је најмањи траг. У уском приобалном појасу таложе се филити, агрилошист, кречњаци.

Креда (пре око 130-120 милиона година)

У  периоду Креде  наступа перид затварања Тетиског океана који траје више од 100 мил. година. Крајем Креде настаје окопњавање изазвано јачим кретањем Афричке плоче ка Европској тако нестају стари а фармирају се нови острвски низови и архепелази. Иза новоформираних острвских низова протежу се нови дубоки подморски ровови у којима се стварају тзв. флишеви, лапорци, лапоровити кречњаци, пешчари.  Пошто се цео простор налази у појасу веома топле тропске климе, око острва, у плитким деловима мора, буја живот шкољки и мекусаца. На изолованим острвима и острвским низовима јављају се нови облици живота на земљи –формирају се прве цветнице.

У овом геолошком раздобљу уочавају се и вулканске активности тј. долази и до таложења вулканских стена.

КЕНОЗОИК (последњих 65 милиона година)

Миоцен (период пре око 23-5.5 мил.год)

Услед интензивних геодинамичких процеса долази до смањења простора који обухвата океан Тетис, постепено долази до израњања нових великих површина. Формирају се делови Европе, Балканског полуоства па и делови данашње Панонске низије.  У једном периоду геолошке историје панонски простор чине побрђа која су због екстремно влажне климе окружена пространим теренима формирале наслаге мрког угља.

Плиоцен  (пре око 5.5 до 2.6 милиона година)

Током 15 милиона година у Панонском мору су се дешавале интензивне промене у дубини и у салинитету, сталне промене у контурама и обалама што је утицало на живот у мору и његовој околини. У овом периоду исталожиле су се највеће седиментне стене лапораца кречњака, глинаца са разновесним фосилима. 

У седиментима сачуване су бројне споре и поленова зрна, што указује на промене које су се дешавале у развоју палеоклиме.

Услед окопњавања Панонског мора и формирања слатководног језера око Фрушке горе долази до таложења шљунка, песка и глине са танким слојем угља. У овим седиментима може се наћи бројни фосили слатководне фауне и микрофлоре.

КВАРТАР – Ледено доба (последњих 2.6 милион година)

Најмлађе раздобље, последњих 2.6 милиона година, Панонска низија а самим тиме и Фрушка гора је била изложена веома хладној клими - ледено доба.  У хладним фазама, када панонску низију обраста хладна тундра, северни ветрови засипају Фрушку гору ситном прашином, коју доносе испод велких ледника Алпа и северне европе. Око планине тумарају мамути, ирваси, бизони и други становници хладних степа.

ВУЛКАНИЗАМ

Неколико фаза вулканске активности оставила је трага у геолошкој историји Фрушке горе, пре свега у виду наслага туфова и вулканских ефузија, а све се то дешава у геолошкој епохи креде, палеогена, доњег и средњег миоцена. Појава туфова, стена које су настале таложењем вулканског пепела у широј околини Врдника указују да је ове крајеве потресала ерупција подводних вулкана.