Шумарство
Шуме у НП Фрушка гора чине једну од његових основних природних вредности. Антропогени утицај на Фрушку гору је присутан од давнина, а зависан од друштвених и историјских околности. Површине под шумама су се смањивале и ограничавале на површине повољне за пољопривреду, а тиме и повећавала економска важност шума. Шумарство као општа организована човекова активност везана за шуму има дугу традицију. Уређивање фрушкогорских шума датира из 1840 године. Брига о шумама као о привредном добру од кога се очекивала потрајност прихода показана је кроз законе о шумама из 1852, 1879 и 1929 године, Закон о имовним општинама из 1873.г., Закон о уређењу земљишних заједница из 1894.г. Газдовање се заснивало на уређајним елаборатима, али и на „дрвосечним и узгојним предлозима“ под надзором надлежних среских шумарских референата. До другог светског рата подручје Фрушке горе је било у власништву око 60 власника (властелинске шуме, манастирске шуме, земљишне заједнице, градске и општинске шуме, шуме Петроварадинске имовне општине, БФЦ). Уз то што представљају веома значајне екосистеме са највећим извором биодиверзитета шуме су и истакнуте предеоне одлике Фрушке горе. Ове вредности су биле препознате и код проглашења Народног излетишта, углавном као „шумскопривредне организације али са задатком унапређења излетничких и одмаралишних функција“. Након проглашења Националног парка шумама се газдовало се по посебној шумскопривредној основи. Циљ су биле “стабилне високовредне шуме одговарајућег естетског изгледа“.
Шуме чине највеће површине Националног парка. Од 23.315,53 ha шума и шумских земљишта у НП Фрушка гора, које су од 1946. до 2011. године биле државно власништво, на основу Закона о реституцији имовине црквама и верским заједницама Српској православној цркви је враћено око 6000 ha. Шуме и шумска земљишта се налазе на 8 административних и 44 катастарске општине. У вегетацијском смислу шуме Фрушке горе су сврстане у четири групе (комплекса) и то: алувијално-хидрофилни типови, ксеротермни и ксеромезофилни храстови типови, мезофилни китњаково-грабови и други типови, мезофилни букови типови шума. Укупно је дефинисано 33 различитa типa шума, на различитим геолошким подлогама( лес, лапорци, кречњаци, серпентин, силикатнестене) и различитим земљиштима (парарендзине, рендзине, ранкери, смеђа земљишта, гајњаче, алувијална и глејна земљишта, делувијуми).
Газдовање шумама је усклађено са одредбама Просторног плана посебне намене подручја Фрушке горе и прописаним режимима и мерама заштите. Шуме су подељене у 27 газдинских јединица (од којих 13 у државном власништву). Газдовање у државним шумама се врши преко 5 радних јединица за заштиту и унапређење и то: Сремска Каменица, Беочин, Врдник, Лежимир и Ердевик. Посебно је организовано газдовање манастирским шумама и шумама Шумске заједнице Беочин.
Према пореклу шума највише је изданачких (преко 80%), према очуваности више од 85% су очуване састојине. Шуме Фрушке горе су претежно мешовите (79%), а у њима је заступљено преко 50 врста дрвећа . Најзаступљеније су сребрнолисна липа 39%, китњак 19%, цер 12%, буква 10%, граб 6%, багрем 2%, лужњак, црни бор, црни јасен, медунац, и др. Укупна дрвна запремина износи око 6 милиона m3 , а годишњи прираст 136000 м3. Неповољне чињенице које карактеришу шуме Фрушке горе су изданачко порекло и велика старост састојина (више од 12000 ha), са смањеном способношћу природног обнављања, као и измењеност екосистема карактерисана нестанком едификатора, храстова и букве, и доминацијом сребрнолисне липе (40%). Ово је резултат различитог власништва и третмана шума у прошлости, али и сушења храста крајем прошлог века. Шумама се газдује рационално у циљу побољшања заштите, структурне изграђености, порекла, еколошке стабилности, здравственог стања .
Национални парк Фрушка гора тежи да уз трајно очување, заштиту и унапређење те рационално, мултифункционално и одрживо коришћење стварно (затечено) стање преводи ка оптималном функционалном стању шума. Период очетињавања Фрушке горе је завршен седамдесетих година прошлог века, када је и престала расадничка производња по шумским управама. Од осамдесетих година радило се на интензивном подизању засада меких лишћара у приобаљу Дунава. У последњих десетак година интензивније се производи садни материјал аутохтоних лишћарских врста (углавном храстова, букве, воћкарица) са циљем приближавања новоподигнутих састојина еколошкој припадности станишта.На подручју Националног парка Фрушка гора поред заштите од неповољних биотичких и абиотичких чинилаца које се проводе на читавој површини парка, врше се и мере узгојне природе (нега и обнављање шума) на више од 2000 ha годишње. Значајни шумски екосистеми који се налазе у првом степену режима заштите су издвојени на 13 локалитета ( Папратски до, Стражилово, Змајевац, Краљеве столице, Равне, Јазак, Краљевац, Биклав, Суви поток, Равни брег, Дреновац, Грабић на Кестенском путу, Широки цер ).
Све већи акценат се даје на мултифункционалност и општекорисне функције шума: oпшта заштита и унапређење животне средине постојањем шумских екосистема, oчување биодиверзитета, oчување генофонда шумског дрвећа и осталих врста у оквиру шумске заједнице, ублажавање штетног дејства “ефеката стаклене баште“ везивањем угљеника, производњом кисеоника и биомасе, пречишћавање загађеног ваздуха, уравнотежење водних односа и спречавање бујица и поплавних таласа, прочишћавање воде, снабдевање и заштита подземних токова и изворишта пијаћом водом, заштита земљишта, насеља и инфраструктуре од ерозије и клизишта, стварање повољних услова за здравље људи, повољан утицај на климу и пољопривредну делатност, естетска функција, заштита од буке, обезбеђивање простора за одмор и рекреацију, развој ловног сеоског и екотуризма и развоју локалних заједница.
