Гљиве, као једно од седам царстава живих бића на планети Земљи, сачињавају тзв. фунгију, групу разлагача, минерализатора органске материје, изузетно значајну у процесима кружења материје и енергије у природи.
На Фрушкој гори гљиве живе на свим типовима станишта, на пашњацима, у ритовима, плавним ливадама и шумама, односно свуда где се земљишта не обрађују. До сада је на Фрушкој гори регистровано око 2200 врста. Гљиве су веома разнилика група организама и већина њих су веома ситне и често специфичне у погледу станишта односно домаћина на коме се развијају или са којим улазе у симбиозу. Због својих димензија ове врсте се теже уочавају у природи. Већина људи гљиве повезује са печуркама, а то су уствари само плодна тела виших гљива. Неке од њих се могу користити за исхрану људи али приликом сакупљања треба бити максимално опрезан јер су многе врсте веома сличне а међу њима су и отровне врсте.
Познатије јестиве печурке које могу да се нађу на Фрушкој гори су:
Гљивама буковачи (Pleurotus ostreatus) и зимској велурки (Flammulina velutipes) приписују се, поред хранљивости, и лековита својства.
Смртоносно отровне гљиве чије је присуство забележено на Фрушкој гори су зелена пупавка (Amanita phalloides), најотровнија наша печурка, и пантеровка (Amanita pantherina). Такође отровне, али ретко са смртоносним ишодом, су жута пупавка (Amanita citrina), мухара (Amanita muscaria), лудара (Boletus satanas) и бљувара (Russula emetica).
Изван горе наведених група, интересантне гљиве које се сусрећу на Фрушкој гори су: труд (Fomes fomentarius), бабино уво (Sarcoscypha coccinea), птичје гнездо (Cyathus striatus), ђавољи прсти (Xylaria polymorpha), стршак (Phallus impudicus) и друге.
Лепотом својих облика истичу се тзв. слузаве гљиве које су издвојене у посебно царство, од којих се на Фрушкој гори сусрећу на трулим дрвеним остацима и у шумској стељи: Lycogala epidendron, Fuligo septica, Stemonitis ferruginea, Arcyria denudata, Tubifera ferruginosa, Trichia scabra и многе друге.
Погледајте и: