Bizoni na Fruškoj gori

Realizovan petogodišnji projekat JP “Nacionalni park Fruška gora”

Prvi bizoni stigli su u najstariji nacionalni park u Srbiji

Na Frušku goru stiglo je pet jedinki evropskog bizona 

Pre skoro 100 godina, evropskih bizona je u Evropi bilo svega pedesetak. Krajem sledeće godine kada se zaokružuje vek od početka borbe za njihovo očuvanje, stručnjaci procenjuju da će ih na istom prostoru biti više od 10 hiljada. 

Zahvaljujući prvenstveno Vladi Republike Srbije koja je stala uz nas i podržala našu inicijativu, kao i Ministarstvu zaštite životne sredine i Ministarstvu poljoprivrede, dočekali smo dan kada su iz Poljske stigli evropski bizoni i sada ih zajedno gledamo u četrdesetodnevnom periodu karantina i adaptacije, nakon čega će i građani moći da ih vide i dožive isto – navodi v.d. direktora JP “Nacionalni park Fruška gora” Radoslav Krunić.

Jedan mužjak i četiri ženke evropskog bizona poreklom iz Poljske, 29. marta stigli su u Nacionalni park Fruška gora. 

Kada se rodila ideja

Sa velikim zadovoljstvom možemo da kažemo da nakon reintrodukcije evropskog jelena i  introdukcije muflona, u Nacionalnom parku Fruška gora sada živi i vrsta životinja koja je do nedavno bila potpuno zaboravljena na ovom području. Smatra se da je poslednji bizon na ovim prostorima nestao pre više od 200 godina, a Fruška gora je danas mesto na Balkanu na kojem ponovo počinju da se razmnožavaju ove ljudima oduvek fascinantne životinje.

Sam dolazak a potom i puštanje evropskih bizona u karantinski deo koji je pažljivo pripremljen za njihovu adaptaciju, zaista je veliki događaj ne samo za JP “Nacionalni park Fruška gora” već i za celu Srbiju i region. Ideja se rodila pre 5 godina kada je direktor JP NPFG Radoslav Krunić sa svojim stručnim saradnicima posetio nekoliko rezervata evropskog bizona u Evropi i kada su se upoznali sa  značajem ovih životinja za eko sistem, kao i sa činjenicom da su širom Evrope velika turistička atrakcija. 

Realizacija ovog razvojnog projekta zahtevala je vrlo pažljive i studiozne pripreme, kao i protokol koji nalaže zakonska regulativa.

Kako su odabrani i ko je pratio transport

U prethodnim godinama, jedinke ovih bizona pažljivo su odabrane od strane najvećih svetskih i evropskih stručnjaka životinjske genetike i očuvanja prirode, koji su iz Poljske stigli u pratnji kako bi pomogli stručnim licima iz JP “Nacionalni park Fruška gora" da ceo proces prođe besprekorno. Transport bizona je pomno praćen, kao i njihovo puštanje u unapred pripremljeni prostor na Fruškoj gori. 

- Divno je videti ih dvadesetčetiri sata nakon transporta da su smireni i da se u novoj sredini ponašaju kao da su oduvek tu. Ovo su mlade jedinke, mužjak je star dve godine, dok su ženke uzrasta od dve do tri godine. To znači da će uskoro svi biti potpuno polno zreli, te su neke procene da bi ste prvu mladunčad mogli dobiti već za možda godinu dana, najviše dve - rekla je Vanda Olek Piasečkasa, profesorka na Univerzitetu u Vašravi, vodeći svetski stručnjak za evropskog bizona.

Kada će građani moći da vide bizone na Fruškoj gori 

Ma koliko građani žele što pre da ih vide, prateći uputstva i preporuke svetskih stručnjaka za evropske bizone, kao i propise veterinarske inspekcije, neophodno je ispoštovati period karantina i adaptacije bizona – napominje Branka Bogavac PR NP Fruška gora, i dodaje – “ako smo čekali 5 godina na njihov dolazak možemo se strpiti još mesec dana pružajući im neophodan mir za upoznavanje sa njihovim novim domom na Fruškoj gori”.

Profesorka Vanda Olek Piasečkasa je zajedno sa kolegom iz Španije Fernandom Moranom, obišla  novopristigle bizone i izvršila kontrolu mesta gde će danonoćno biti praćeni 40 dana, nakon čega će tek biti moguće da ih uživo vide građani Srbije i svi posetioci najstarijeg Nacionalnog parka Srbije I jedinog na teritoriji Vojvodine. 

- Ja sam pre pet godina prvi put došao na izviđanje terena i procenu podobnosti ovog dela  prirode NP Fruška gora za uzgoj evropskog bizona. Sada sam se vratio da svedočim realizaciji ovog fantastičnog projekta, ali i da podsetim da su ovo velike i divne životinje koje mnogo doprinose očuvanju prirode te, ma koliko svi jedva čekali da ih vidite, budite strpljivi dok se one same prvo ne adaptiraju, što je najbitnije. Lepo se hrane danas (prvog dana od svog dolaska) što znači da nisu pod stresom i ovi Poljaci mogu polako već da stvaraju srpsko poreklo – rekao je Fernando Moran Kastiljo, rukovodilac španskog projekta Centra za očuvanje evropskog bizona. 

Ovaj međunarodni program inače, potekao je od doktora biologije Srđana Dimitrijevića i direktora JP "Nacionalni park Fruška gora” Radoslava Krunića, čime su pokrenuti ideja, potom donacija doktora Dimitrijevića i danas realizacija za prvih pet jedinki bizona za početak projekta njihovog očuvanja i promocije.

Ovaj petogodišnji projekat JP “Nacionalni park Fruška gora” realizovan je uz podršku Vlade republike Srbije, Ministarstva za zaštitu životne sredine i Ministarstva poljoprivrede, a realizaciju je podržala i Ambasada Poljske u Srbiji. Njegova ekselencija ambasador Rafal Perl  takođe je novopristigle bizone obišao sa neskrivenim uzbuđenjem.

Zanimljivosti o evropskim bizonima

Kao rezultat dugoročnog sprovođenja kontinuiranih mera zaštite, populacija evropskog bizona u divljini porasla je sa oko 1800 jedinki u 2003. godini na preko 6200 u 2019. godini. Nakon što su poslednje jedinke u divljini odstreljene u Bjeloveža šumi i na Kavkazu 1921. i 1927, preostali bizoni su opstajali samo u zatočeništvu. Prvi program za povratak u divljinu sproveden je 1954. godine. Danas se najveće subpopulacije ove vrste nalaze u Poljskoj, Belorusiji i Rusiji. Trenutno, u Evropi postoji 47 krda bizona koja se slobodno kreću, od kojih je najveće krdo u Bjeloveža šumi na granici Poljske i Belorusije i broji oko hiljadu jedinki. Ženka bizona kao i domaća krava, nosi mladunče devet meseci. Evropski bizon postao je simbol ambicioznih poduhvata očuvanja velikih divljih prostranstva u Evropi.