Gljive
Gljive, kao jedno od sedam carstava živih bića na planeti Zemlji, sačinjavaju tzv. fungiju, grupu razlagača, mineralizatora organske materije, izuzetno značajnu u procesima kruženja materije i energije u prirodi.
Na Fruškoj gori gljive žive na svim tipovima staništa, na pašnjacima, u ritovima, plavnim livadama i šumama, odnosno svuda gde se zemljišta ne obrađuju. Do sada je na Fruškoj gori registrovano oko 2000 vrsta. Gljive su veoma raznilika grupa organizama i većina njih su veoma sitne i često specifične u pogledu staništa odnosno domaćina na kome se razvijaju ili sa kojim ulaze u simbiozu. Zbog svojih dimenzija ove vrste se teže uočavaju u prirodi. Većina ljudi gljive povezuje sa pečurkama, a to su ustvari samo plodna tela viših gljiva. Neke od njih se mogu koristiti za ishranu ljudi ali prilikom sakupljanja treba biti maksimalno oprezan jer su mnoge vrste veoma slične a među njima su i otrovne vrste.
Poznatije jestive pečurke koje mogu da se nađu na Fruškoj gori su:
- sunčanica (Macrolepiota procera)
- paprena mlečnica (Lactarius piperatus)
- lisičarka (Cantharellus cibarius)
- đurđevača (Calocybe gambosa)
- biserka (Amanita rubescens)
- velika đubretarka (Coprinus comatus)
- poljska rudnjača (Agaricus campestris)
- šumska rudnjača (Agaricus silvaticus)
- jablanovača (Cyclocybe aegerita)
- modrikača (Lepista nuda)
- više vrsta vrganja (Boletus spp.)
- smrčak (Morchella esculenta)
- mrka trubača (Craterellus cornucopioides)
- kripavac (Polyporus squamosus)
- kao i mnoge druge.
Gljivama bukovači (Pleurotus ostreatus) i zimskoj velurki (Flammulina velutipes) pripisuju se, pored hranljivosti, i lekovita svojstva.
Smrtonosno otrovne gljive čije je prisustvo zabeleženo na Fruškoj gori su zelena pupavka (Amanita phalloides), najotrovnija naša pečurka, i panterovka (Amanita pantherina). Takođe otrovne, ali retko sa smrtonosnim išodom, su žuta pupavka (Amanita citrina), muhara (Amanita muscaria), ludara (Boletus satanas) i bljuvara (Russula emetica).
Izvan gore navedenih grupa, interesantne gljive koje se susreću na Fruškoj gori su: trud (Fomes fomentarius), babino uvo (Sarcoscypha coccinea), ptičje gnezdo (Cyathus striatus), đavolji prsti (Xylaria polymorpha), stršak (Phallus impudicus) i druge.
Lepotom svojih oblika ističu se tzv. sluzave gljive koje su izdvojene u posebno carstvo, od kojih se na Fruškoj gori susreću na trulim drvenim ostacima i u šumskoj stelji: Lycogala epidendron, Fuligo septica, Stemonitis ferruginea, Arcyria denudata, Tubifera ferruginosa, Trichia scabra i mnoge druge.
