Овај веома занимљив текст о томе како је Фрушка гора добила име преузет је уз одобрење аутора са странице www.ravnoplov.rs.

Раскошна питомина Фрушке горе, најпознатије војвођанске планине, мало кога оставља равнодушним (млади Лаза Костић певао је о њој: Убава Фрушко, дивото моја, а Змај-Јова у једној приповетки пише: Фрушку је Бог створио одмарајући се). Њени виногради рађају гроздове од којих се праве најбоља наша вина, а њене шуме била су плућа Војводине. Начичкана је старим српским манастирима, насталим од 15. до 18. века (Крушедол, Старо и Ново Хопово, Гргетег, Шишатовац, Јазак, Врдник-Раваница, Кувеждин, Ђипша, Привина глава, Велика и Мала Ремета, Бешеново, Петковица, Беочин и Раковац).

Мало је тог што не знамо о Фрушкој гори, осим зашто се зове “Фрушка” и шта значи тај назив, који носи већ скоро хиљаду година? Римљани су је звали Алма Монс (Родна планина), а када бисмо њено садашње име превели на савремен језик, добили бисмо назив “Франачка” или “Француска” планина”. Јужни Словени су Франке (касније и Французе) звали Фрузима (отуда се, у старим летописима, за српску краљицу Јелену Анжујску каже да је била “фрушког рода”).

Постоји неколико претпоставки зашто ова војвођанска планина носи назив франачка или француска. По раширеној, али не и потпуно поузданој претпоставки, Фрушка гора је име добила зато што је неко време, почетком 9. века, током владавине Карла Великог, ова планина представљала крајни домет Франачког царства на истоку, те је по томе и добила име, које је остало до данас (историјски, Франачка држава се на простору данашњег Срема простирала веома кратко, свакако недовољно да би франачким именом било замењено дотадашње име планине). 

Друга претпоставка, историјски знатно уверљивија, помиње могућност добијања имена по насељу Франкавила (Francavilla), које се у средњем веку налазило у близини Сремске Митровице, на подручју данашњег села Манђелос. Насеље је са овим именом постојало крајем 11. века (1096), када се помиње као “град франачких дошљака” (de villa advenarum Francorum), очито насељен западним, односно франачким колонистима, који су овде досељени нешто раније током тог столећа. О томе да је Франкавила, односно Фрушки (франачки, француски) град, заиста могао да буде и разлог због кога Фрушка гора данас носи ово име, доказује и прва велика земљописна мапа тада познатог света, коју је до 1154. г. завршио познати арапски географ Ал-Идриси, у служби сицилијанског краља Рожера (тзв. Tabula Rogeriana). Франкавила је једино насеље у Срему које је уписано на овој великој мапи (у Бачкој су уписани Бач и Тител, а у Банату Ковин) и које је забележено у пратећем опису уцртаних места (поред Франкавиле уцртана је и планина – очито Фрушка гора). У опису се наводи да је то велик и леп ратарски град, чији житељи пију воду са извора и из бунара, те да у њему могу да се пронађу разне угодности и изобиље сваке врсте (више података у раду Станка Андрића о католичком манастиру Св. Крижа у Франкавили, из 2005. год.). Стога је сасвим реална претпоставка да је ово, тада највеће и најзначајније, па и једино градско насеље у подножју Фрушке горе, заслужно за њено данашње име.

Ипак, овај град је, изгледа, страдао 1150/51. г. у продору византијског цара Манојла И Комнена, који је тада опустошио и опљачкао Срем, а у ропство је одвео велик број овдашњих становника. Према историјским изворима, у другој половини 12. века (1162), више од једног века након франачких колониста, у Франкавилу насељени су италијански досељеници из Милана, након што је тај град пао у руке Фридриха И Барбаросе. Италијански колонисти су обновили насеље под Фрушком гором, мада је још и у опису из 1189. г. за Франкавилу написано да је то био “некада познат град, који је сада у рушевинама, те изгледа доста жалосно”. Од краја 14. века насеље Франкавила бележи се мађарским именом Nagyolasz  (у преводу велико влашко [италијанско, романско] насеље), што ће у српском изговору касније постати Манђелос.

На немачком језику име Фрушке горе бележено је као Франкен wald, а на мађарском као Tarcal-hegység (али и Almus-hegy).